Бела Хамваш

Уметност је матерњи језик човечанства

У једном преломном тренутку свога живота и рада, Бела Хамваш (1897-1968) је извео сопствену рачуницу: шта је хтео и шта је урадио. Рачун је поразан и величанствен: “Морао сам да научим да свака мука и невоља, пад, лом, патња припада мојој судбини. Морао сам да сазнам како сам рањен, и побеђен сам. Није ми било допуштено да устукнем. Није ми било допуштено да се продам срећи. На концу сам почео да увиђам смисао патње.“ Дело је остало у рукопису, објављено је тек 45 година после настанка и 30 година после ауторове смрти.

Али је Хамваш и после извођења овога рачуна наставио да пише, тако је настала друга половина његовог великог опуса: есеји, студије, романи. Испоставиће се да је он један од оних великих стваралаца чије дело не застарева, његово време тек долази, његова мисао ће оплодити и освестити многе читаоце и ствараоце.Изузетна је и веома ретка привилегија коју има читалац када му је омогућено да се приближи неприступачним дубинама једног оваквог ствараоца и мислиоца. Хамваш за себе тврди да је мађарски Хиперион који је одрицањем и патњом стигао до истине коју нуди народу. Хиперион је заправо син бога Хелиоса, Сунца, који људима и земљи шаље светлост и топлоту; али Хиперион није само рођен као бог, него је и титан који је побеђен у побуни титана и кога Уран затвара у подземну таму. Он је истовремено тријумфални бог и побеђени, патнички титан. За њега не може ни да постоји срећа у уобичајаном људском смислу. Хамваш је превалио огроман унутарњи пут, али и пут реализације, док је стигао до оваквих сазнања која нам нуди. Изричито вели да без стваралаштва, дакле једне врсте реализације у књижевном делу, не би могао опстати. Али и поред узбудљивог следа Хамвашеве мисли, значајно је запазити с коликом пажњом и усредсређеношћу писац саопштава низове писама, пажљиво одабирајући и теме и њихов распоред. Тежина мисли и лакоћа саопштавања готово људски несаопштљивих идеја дозирана је с таквом прецизношћу да изазива потребу анализе и сазнавања више него иједно друго Хамвашево дело.